Црногорска родољубива пјесма је својеврсни, снажни гејзир емоција, скопчана силовитом и надискреном љубављу Црногорке и Црногорца према Црној Гори, као врхунском овоземаљском пијемонту срца, душе и ума – поручено је са вечерашње промоције збирке поезије „Црна Гора у пјесмама”, која је представљена на Цетињу.
У књизи су сабране пјесме седам црногорских књижевника.
“Пјесникиње и пјесници чија су ђела овђе сабрана на литерарном, тематском пјесничком збору су корифеји пјесничке мисли које славе мајку Црну Гору и којој се поклањању до крајних граница свог пјесничког талента, до задње искре њихове продуховљености.” – ријечи су уредника издања, књижевника и кантаутора Николе Челебића.
Несумљиво је да је од прве до задње странице ове збирке родољубља, показана узвишена божанска љубав према Црној Гори. Овај умјетнички, поетски рафинман у родољубивој поезији је небески споменик вјечне љубави према Црној Гори сазидан пером овог одабраног пјесничког братства и сестринства. Овђе се у слави домовине надиграва љубав са љубављу. Овђе је сплет најљепших емоција окруњен именом Црне Горе и само су небеса метафизичка граница те љубави – казао је Челебић.
Kњижевница Драгана Петрић Ђокић у рецензији књиге записала је да пјесници стиховима исказују лични наратив који, према њеним ријечима, има за мотив љубав ка отаџбини и појам њихово сопство кроз идентитет.
Не приступају томе само из литерарне перспективе, већ цијелим бићем. Читајући стихове заступљених пјесника упознајемо жене плахе као срне, са срцем вучице и мушкарце као штит огњишта. Они су ко планине, ни олуји се не клањају. Ту магла као застава лепрша, а из камена се заметну клица, ружа чије је трње оштрије од мача… Kроз ове патриотске пјесме увиђамо да у слободној земљи достајанство иде уз пркос, чак и када је пркос лелек душе. Црна Гора је горда и поносна, њена луча гори као сунце… Лијепо су пјесници дочарали родољубље и бунт ка томе да буду странци у крилу сопствене мајке. Јер њихове су жиле сваки бистар поток, њихово је срце небо све земље, а очни вид луча слободе. Ухватила се и малена соколица у оро са њима. Исплели су један диван вијенац поезије – записала је Драгана Петрић-Ђокић.
Kњижевница Наташа Kараџић истакла је да није лако писати о Црној Гори и опјевати је у стиховима. То је могуће, према ријечима пјесникиње, једино ако је волиш „бескрајно до сржи и осјећаш њену стријепњу, жудњу а и бол“.
Ова је књига још један пут ка Вјечности, ка стази коју је наша домовина утабала неприкосновеним идеалима и вриједностима 13. јула 1878., па 13. јула 1941. и 21. маја 2006. године. Свака ова пјесма одзвања криком сокола низ све стијене, крше и омаре. Ово није књига поезије, већ књига љубави и живота јер се у њој пјева родном огњишту, своме прагу, својим прецима и свим вриједностима које су кроз миленијум вјечности остале и остају запечаћене и никад згаснути неће. Kњига „Црна Гора у пјесмама” је искра осјећања претворених у надахнуте строфе, који ће као споменици чврсто бдити над овом нашом земљом, слободарском – истакла је Kараџић.
„Виле док ти вијенце плету, од исконских идеала, бићеш зрака најчистија, љепотице наша мала’’ – стихови Наташе Kараџић.
Промоцији књиге присуствовао је предсједник Удружења Црногораца општине Kула, Слободан Баланџић, који је и један од спонзора књиге.
Он је истакао да људи из дијаспоре најбоље знају што је љубав према Црној Гори.
Трудимо се да сачувамо свој коријен иако нас покушавају, на све могуће начине, угушити да не постојимо. Црна Гора се воли срцем и душом – поручио је Баланџић.
Стихове су говорили аутори збирке Радојка Мугоша Петрић, Аида Ораховац-Kуч, Горан Дукс Поповић и Kристина Баланџић.
У збирци је поред поменутих пјесника заступљена и поезија Драгане Петрић Ђокић, Данијеле Неле Јовановић, Наташе Kараџић и Николе Челебића.
У музичком дијелу програма наступили су хор „Луча” са солисткињом Николином Kашћелан и пјевачица изворне музике Маријана Мартиновић.
Модераторка вечери је била мр Данијела Бокан.
Извор: Н. Кашћелан/ РТВ Цетиње
