Обележавању славе присуствовао је и конзул Црне Горе у Србији, Богољуб Јегдић. Колач је освештао презвитер Бошко Маринков, парох кулски, који је гостима и домаћинима пожелео срећну славу, срећу, здравље и још много дружења и окупљања у миру:
„Роде драги, витешко кољено, поздрављам вас са Новом годином. Далеке 1847. године, у свом писму српском роду, тако се обратио Његош. Те речи и данас одзвањају, а на тим речима почива и наш завет, његошевски, косовски и светосавски. Сваки народ има нешто по чему се препознаје. Сваки народ има лепу народну ношњу, има лепе песме и инструменте. Код многих народа, ти инструменти улепшавају очима вид, ушима слух, лепо изгледају, људи се радују и играју, али ретки су народи у којима инструмент радује душу. Гусле су инструмент душе и зато сте ви позвани и призвани да душу радујете, јер ретки су они који имају благодат од Господа да то у данашњем времену чине“.

Председник Културно уметничког друштва „Дурмитор“, Милован Вуковић, поздравио је све присутне и изразио је своје лично задовољство свиме оним што је учињено на пољу очувања народне традиције и обичаја, и истакао је наду да ће и генерације које долазе наставити истим тим стазама:
„Поштовани конзуле, поштовани оче, драги пријатељи и гости, драги моји Дурмиторци. Изражавамо своју захвалност свима који сте овде са нама, јер верујем да делите радост овог дана и ове вечери, наше крсне славе и заштитника Василија Великог, а истовремено смо уједињени око истог циља, да својим знањем и умећем, љубављу и вољом, негујемо културу и традицију свога народа и посебну захвалност дугујемо оцу Бошку на овако дивној беседи, јер мислим да је погодио праву срж. Хвала вам што сви заједно чинимо овај тренутак свечаним, а увек кажемо, када се ујединимо око доброг циља, онда је тај циљ као божанска љубав и то је величина коју Бог жели свима нама и ми то успевамо и надамо се да ће и даље, неки млађи и способнији људи, наставити ову нит“.